Značaj ritma u dečijem životu

O ritmu možemo razmatrati iz mnogo uglova, ali negde prva misao ide u pravcu disanja, otkucaja srca, smene dana i noći, godišnjih doba… Ako se udubimo u temu prepoznaćemo ritam svuda oko nas i u nama. Još su naše bake ukazivale koliko je značajno da mala deca imaju uhodan dnevni ritam (u isto vreme spavanje, hranjenje, kupanje), pedagogija ukazuje na potrebu da se detetu školskog uzrasta nametne ritam učenja u isto vreme u toku dana da bi se postizali što bolji rezultati, a savremena nauka i dalje dokazuje i ukazuje na značaj uspostavljanja ritma u svakodnevnim aktivnostima i dece i odraslih kod stvaranja navika u funkcionisanju metabolizma, neuroloških funkcija itd. Dakle, jednostavna je pojava i potreba u pitanju – ritam je u osnovi prirode u koju smo duboko uronjeni i koja se reflektuje u nama samima.

Danas dete živi, i na našim prostorima, sve više na način da mu je značajno poremećen prirodni ritam. Kada se pozabavimo prosečnom porodicom sa malim detetom sve češće uočavamo poremećen ritam i u porodičnom funkcionisanju, ali i na nivou dnevnog ritma deteta – deca spavaju manje sati od potrebnog, jedu u hodu, bez reda slede aktivnosti, često menjaju aktivnosti, unose u svoj psihički život sadržaje koji im zaustavljaju dah, unose preveliku količinu sadržaja – prevelika stimulacija nervnog sistema dovodi do pojave poremećenog ritma i to liči na pojavu kao da samo udišemo, a retko izdišemo.

Sve je češća pojava da sasvim mala deca pokazuju otpor i gubljenje navike da upražnjavaju popodnevno spavanje. Razlog ovome može biti prejaka stimulacija koja dolazi iz okruženja deteta ili čak i način života koji je majka vodila u periodu prenatalnog razvoja deteta.

Deci je potrebno da u toku dana odmore pa makar i da ne spavaju. Dovoljno je da miruju 45 minuta, pa da im se organizam obnovi za popodnevni period. Svima je poznata neprijatna nervoza malog deteta koje nije dovoljno odmoreno i naspavano. Pitamo se – zašto to radimo našoj deci? I sami često imamo neuravnotežen dnevni ritam, puno obaveza, usmereni smo na ono što je izvan nas, a ne na ono što je u nama…na ono što smo mi sami.

Život u vrtiću je potpuno usklađen sa ritmom koji deci pogoduje: svaki dan ima isti sled što decu čini sigurnima – dešavaju se poznate, prepoznatljive aktivnosti, dete može da predvidi šta se dešava, to ga opušta i čini da okolinu doživljava kao sigurnu i pouzdanu.

Kako možemo pomoći deci da uspostave tako potreban ritam?

Ritam je osnova i dečijeg, ali i našeg zdravlja i kvalitetnog svakodnevnog funkcionisanja. Neki od načina da se vratimo u pravilan ritam: upražnjavati slikanje osnovnim bojama tehnikom mokro-na-mokro, često boraviti u prirodi, vajati glinom, svirati instrumente poput violine i violončela, slušati kvalitetnu umetničku muziku, okružiti dete jednostavnim, što prirodnijim stvarima i materijalima i pobrinuti se da dete živi u uhodanom ritmu kada je reč o svakodnevnim aktivnostima – vreme spavanja, ishrane, igranja, učenja…i naravno da i sami budemo dobar model kako se živi u dobrom ritmu.

Izvorni tekst pripremila pedagog-psiholog Spomenka Divljan, stručni saradnik u vrtiću.

Ovaj unos je objavljen pod Saveti. Zabeležite stalnu vezu.