Значај ритма у дечијем животу

О ритму можемо разматрати из много углова, али негде прва мисао иде у правцу дисања, откуцаја срца, смене дана и ноћи, годишњих доба… Ако се удубимо у тему препознаћемо ритам свуда око нас и у нама. Још су наше баке указивале колико је значајно да мала деца имају уходан дневни ритам (у исто време спавање, храњење, купање), педагогија указује на потребу да се детету школског узраста наметне ритам учења у исто време у току дана да би се постизали што бољи резултати, а савремена наука и даље доказује и указује на значај успостављања ритма у свакодневним активностима и деце и одраслих код стварања навика у функционисању метаболизма, неуролошких функција итд. Дакле, једноставна је појава и потреба у питању – ритам је у основи природе у коју смо дубоко уроњени и која се рефлектује у нама самима.

Данас дете живи, и на нашим просторима, све више на начин да му је значајно поремећен природни ритам. Када се позабавимо просечном породицом са малим дететом све чешће уочавамо поремећен ритам и у породичном функционисању, али и на нивоу дневног ритма детета – деца спавају мање сати од потребног, једу у ходу, без реда следе активности, често мењају активности, уносе у свој психички живот садржаје који им заустављају дах, уносе превелику количину садржаја – превелика стимулација нервног система доводи до појаве поремећеног ритма и то личи на појаву као да само удишемо, а ретко издишемо.

Све је чешћа појава да сасвим мала деца показују отпор и губљење навике да упражњавају поподневно спавање. Разлог овоме може бити прејака стимулација која долази из окружења детета или чак и начин живота који је мајка водила у периоду пренаталног развоја детета.

Деци је потребно да у току дана одморе па макар и да не спавају. Довољно је да мирују 45 минута, па да им се организам обнови за поподневни период. Свима је позната непријатна нервоза малог детета које није довољно одморено и наспавано. Питамо се – зашто то радимо нашој деци? И сами често имамо неуравнотежен дневни ритам, пуно обавеза, усмерени смо на оно што је изван нас, а не на оно што је у нама…на оно што смо ми сами.

Живот у вртићу је потпуно усклађен са ритмом који деци погодује: сваки дан има исти след што децу чини сигурнима – дешавају се познате, препознатљиве активности, дете може да предвиди шта се дешава, то га опушта и чини да околину доживљава као сигурну и поуздану.

Како можемо помоћи деци да успоставе тако потребан ритам?

Ритам је основа и дечијег, али и нашег здравља и квалитетног свакодневног функционисања. Неки од начина да се вратимо у правилан ритам: упражњавати сликање основним бојама техником мокро-на-мокро, често боравити у природи, вајати глином, свирати инструменте попут виолине и виолончела, слушати квалитетну уметничку музику, окружити дете једноставним, што природнијим стварима и материјалима и побринути се да дете живи у уходаном ритму када је реч о свакодневним активностима – време спавања, исхране, играња, учења…и наравно да и сами будемо добар модел како се живи у добром ритму.

Изворни текст припремила педагог-психолог Споменка Дивљан, стручни сарадник у вртићу.

Овај унос је објављен под Савети. Забележите сталну везу.