Šta posle? Psihološka pomoć posle poplava

Šta možete osetiti?
~ Prepoznajte da ste preživeli potresno iskustvo i dopustite sebi da možete iskusiti neke reakcije. Ne ljutite se na sebe zbog uznemirenosti koju osećate.
~ Vaša reakcija je normalna u nenormalnoj situaciji kroz koju prolazite. Vi se borite i možete da to prevladate.

Možete osetiti:
~ Strah.
~ Tugu.
~ Krivicu.
~ Ljutnju i bes.
~ Noćne more i učestala razmišljanja o događaju.

Postavljate pitanja:
~ „ZAŠTO?”
~ „Koliko imam kontrolu nad situacijom?”
~ „Koliko će ovo da traje? Hoće li se ponoviti?”

Šta raditi?
~ Provodite vreme sa ljudima koje volite.
~ Nađite vremena za sebe.
~ Slušajte informacije o tome šta da radite i o uticaju traume.
~ Držite se rutine – imitirajte normalan život.
~ Planirajte i organizujte dan.
~ Dopustite sebi san i odmor, umor koji osećate je normalan.
~ Govorite o tome kako se osećate i šta se dogodilo kad osetite potrebu i kad ste spremni.
~ Radite stvari koje vas opuštaju.
~ Dopustite da članovi vaše porodice znaju vaše potrebe. Pomozite im da vam pomognu tako što će znati kada ste umorni, želite da ćutite ili da govorite o tome kako se osećate.
~ Ne zaboravite fizičku aktivnost.

Šta ne raditi?
~ Ne radite ništa što ne biste dozvolili svojoj deci.
~ Ne koristite alkohol i sredstva za smirenje sami.
~ Izbegavajte velike odluke.
~ Ne pokušavajte da blokirate misli na to šta se desilo. Postepeno suočavanje sa time šta se dogodilo će pomoći u suočavanju sa traumatskim iskustvom.
~ Ne izbegavajte svoja osećanja – podelite svoja iskustva sa drugima, kada postoje mogućnosti. Možete se zbog toga osećati neprijatno ponekad, ali razumevanje ljudi u koje imate poverenje je korisno.

Kada zatražiti pomoć?
~ Osećate simptome posle dve nedelje od događaja.
~ Osećate se preplašeno, razdražljivo skoro stalno.
~ Niste sposobni da se nosite sa svakodnevnom rutinom.
~ Osećate beznadežnost, očaj i crno gledate u budućnost.
~ Imate nesanicu više od 3 dana i/ili noćne more.
~ Nemate nikog u blizini da vam pomogne, da podelite osećanja ili da vas podrži.
~ Razmišljate da povredite sebe ili druge.

Šta raditi sa članovima porodice?
~ Nežno ih ohrabrite da se staraju o sebi: spavanje, hrana, relaksacija.
~ Ohrabrite ih da uspostave rutinu i postavljate im male ciljeve uz pohvalu.
~ Ohrabrite ih da uživaju u nečemu i pridružite im se.
~ Pomozite im u procesu donošenja odluke, ali ih ne donosite za njih, izbegavajte velike odluke.

Pitajte ih:
~ „Ima li nešto što bi ti pomoglo da se osećaš bolje a što bih ja mogao da uradim za tebe?”
~ „Imaš li nekih problema koje možemo zajedno da rešimo?”
~ „Šta si ranije radio/la u teškim situacijama što je pomoglo?”

Emotivna podrška
~ Slušajte pažljivo.
~ Stavite se u njihovu kožu.
~ Ne trudite se da kažete pravu stvar, budite tu.
~ Izbegavajte rečenice: znam kako ti je, biće sve u redu, da dajete primere iz svoga života…
~ Bolje recite – vrlo je teško prolaziti kroz sve ovo…

Šta se dešava kod dece?
~ Ponavljanja igra koja podseća na traumu.
~ Košmari.
~ Haotično ponašanje i razdražljivost.
~ Povlačenje u sebe.
~ Izbegavanje svega što podseća na traumu
~ Regresija.

Kako sa decom?
~ Razgovarajte.
~ Ubedite decu da je sigurno sada.
~ Slušajte ih.
~ Dajte im vremena i družite se sa njima naročito pred spavanje.
~ Dozvolite im da pokažu emocije to je deo procesa isceljenja.
~ Učinite da se osećaju što udobnije koliko je moguće.
~ Uživajte u zajedničkim porodičnim aktivnostima.
~ Ne preuzimajte previše odgovornosti niti im dajte previše odgovornosti.
~ Ako ne mogu onda preuzmite na sebe, ali ih što pre vratite u rutinu.

Dr. Zoran Ilić, psihijatar

Ovaj unos je objavljen pod Saveti. Zabeležite stalnu vezu.