Шта после? Психолошка помоћ после поплава

Шта можете осетити?
~ Препознајте да сте преживели потресно искуство и допустите себи да можете искусити неке реакције. Не љутите се на себе због узнемирености коју осећате.
~ Ваша реакција је нормална у ненормалној ситуацији кроз коју пролазите. Ви се борите и можете да то превладате.

Можете осетити:
~ Страх.
~ Тугу.
~ Кривицу.
~ Љутњу и бес.
~ Ноћне море и учестала размишљања о догађају.

Постављате питања:
~ „ЗАШТО?”
~ „Колико имам контролу над ситуацијом?”
~ „Колико ће ово да траје? Хоће ли се поновити?”

Шта радити?
~ Проводите време са људима које волите.
~ Нађите времена за себе.
~ Слушајте информације о томе шта да радите и о утицају трауме.
~ Држите се рутине – имитирајте нормалан живот.
~ Планирајте и организујте дан.
~ Допустите себи сан и одмор, умор који осећате је нормалан.
~ Говорите о томе како се осећате и шта се догодило кад осетите потребу и кад сте спремни.
~ Радите ствари које вас опуштају.
~ Допустите да чланови ваше породице знају ваше потребе. Помозите им да вам помогну тако што ће знати када сте уморни, желите да ћутите или да говорите о томе како се осећате.
~ Не заборавите физичку активност.

Шта не радити?
~ Не радите ништа што не бисте дозволили својој деци.
~ Не користите алкохол и средства за смирење сами.
~ Избегавајте велике одлуке.
~ Не покушавајте да блокирате мисли на то шта се десило. Постепено суочавање са тиме шта се догодило ће помоћи у суочавању са трауматским искуством.
~ Не избегавајте своја осећања – поделите своја искуства са другима, када постоје могућности. Можете се због тога осећати непријатно понекад, али разумевање људи у које имате поверење је корисно.

Када затражити помоћ?
~ Осећате симптоме после две недеље од догађаја.
~ Осећате се преплашено, раздражљиво скоро стално.
~ Нисте способни да се носите са свакодневном рутином.
~ Осећате безнадежност, очај и црно гледате у будућност.
~ Имате несаницу више од 3 дана и/или ноћне море.
~ Немате никог у близини да вам помогне, да поделите осећања или да вас подржи.
~ Размишљате да повредите себе или друге.

Шта радити са члановима породице?
~ Нежно их охрабрите да се старају о себи: спавање, храна, релаксација.
~ Охрабрите их да успоставе рутину и постављате им мале циљеве уз похвалу.
~ Охрабрите их да уживају у нечему и придружите им се.
~ Помозите им у процесу доношења одлуке, али их не доносите за њих, избегавајте велике одлуке.

Питајте их:
~ „Има ли нешто што би ти помогло да се осећаш боље а што бих ја могао да урадим за тебе?”
~ „Имаш ли неких проблема које можемо заједно да решимо?”
~ „Шта си раније радио/ла у тешким ситуацијама што је помогло?”

Емотивна подршка
~ Слушајте пажљиво.
~ Ставите се у њихову кожу.
~ Не трудите се да кажете праву ствар, будите ту.
~ Избегавајте реченице: знам како ти је, биће све у реду, да дајете примере из свога живота…
~ Боље реците – врло је тешко пролазити кроз све ово…

Шта се дешава код деце?
~ Понављања игра која подсећа на трауму.
~ Кошмари.
~ Хаотично понашање и раздражљивост.
~ Повлачење у себе.
~ Избегавање свега што подсећа на трауму
~ Регресија.

Како са децом?
~ Разговарајте.
~ Убедите децу да је сигурно сада.
~ Слушајте их.
~ Дајте им времена и дружите се са њима нарочито пред спавање.
~ Дозволите им да покажу емоције то је део процеса исцељења.
~ Учините да се осећају што удобније колико је могуће.
~ Уживајте у заједничким породичним активностима.
~ Не преузимајте превише одговорности нити им дајте превише одговорности.
~ Ако не могу онда преузмите на себе, али их што пре вратите у рутину.

Др. Зоран Илић, психијатар

Овај унос је објављен под Савети. Забележите сталну везу.