I deca mogu biti pod stresom

Da li ponekad pomislimo da nam je dete pod stresom?

Savremeni način života utiče ne samo na odrasle već i na decu i ponekad u tolikoj meri da se može ispostaviti da mališani neke situacije teže podnose nego odrasli.

Kako prepoznajemo da nam je dete pod stresom?

Dečja psiha je ranjiva te je veoma važno da roditelji i vaspitači obrate dovoljno pažnje na signale koji bi ukazivali da je dete pod stresom da bi mogli da mu pomognemo na vreme. Uobičajeni signali koji nam ukazuju da je dete pod stresom su:

  • poremećaji ustaljenih navika spavanja, ishrane ili fizičke aktivnosti;
  • nagle promene raspoloženja, razdražljivost, promene u ponašanju, povlačenje u sebe;
  • izlivi besa ili agresivnosti;
  • noćne nesanice;
  • enureza;
  • mucanje;
  • pad imuniteta.

Ono što bi moglo da spada u izvore stresa za dete jeste promena dnevnog ritma, kada se detetu nametnu organizovane aktivnosti umesto dečjih igara, kada se dete isforsira i kada mu se nametnu prekomerne obaveze u odnosu na njegove trenutačne potencijale, pasivno provođenje vremena kao što je dugotrajno sedenje ispred TV-a ili kompjutera, ali isto tako i izlaganje deteta teškim svakodnevnim situacijama u kojima dominiraju intenzivna neprijatna osećanja, konfliktne i nasilne situacije itd.

Kako deci možemo pomoći da prevladaju stres?

Da bismo smanjili stres za svoje dete i sebe važni su:

  • nadgledanje ~ uvid u to kako nam dete provodi dan;
  • jasne granice ~ način na koji disciplinujemo dete treba da je u skladu sa uzrasnim potrebama deteta, a ne posledica savremenog užurbanog života koji nam nameće ili previše propustljive ili rigidne granice, a ni jedne ni druge nisu u službi detetovog pravilnog razvoja;
  • vreme koje posvećujemo detetu/deci ~ najdragoceniji poklon za dete – aktivno provedeno vreme sa njim;
  • porodični razgovori ~ svakodnevno razgovarajte sa svojim detetom, više slušajte sa pažnjom dete, nego što upućujete detetu pitanja;
  • priprema ~ pokušajte da predvidite potencijalne stresne situacije i dete pripremite za njih. Radite na tome da dete shvati da je ponekad biti tužan, ljut, usamljen ili uplašen normalno;
  • obezbeđivanje uslova ~ da deca mogu spontano iskazati sva svoja osećanja kroz crtanje, razgovor ili igru, dajte deci podršku da slobodno ispolje neprijatnosti kroz koje su prošli, a pri tome ih podstičite da nastave sa uobičajenim aktivnostima.

Važno je setiti se da je dete usmereno na svoje roditelje i vaspitače i da ako odrasli imaju jasne i adekvatne strategije za prevazilaženje stresa da će to deci pomoći da nauče kako i sama da se uspešno nose u stresnim situacijama.

* preuzeto iz prezentacije psihologa Katarine Đurić

Ovaj unos je objavljen pod Saveti. Zabeležite stalnu vezu.