И деца могу бити под стресом

Да ли понекад помислимо да нам је дете под стресом?

Савремени начин живота утиче не само на одрасле већ и на децу и понекад у толикој мери да се може испоставити да малишани неке ситуације теже подносе него одрасли.

Како препознајемо да нам је дете под стресом?

Дечја психа је рањива те је веома важно да родитељи и васпитачи обрате довољно пажње на сигнале који би указивали да је дете под стресом да би могли да му помогнемо на време. Уобичајени сигнали који нам указују да је дете под стресом су:

  • поремећаји устаљених навика спавања, исхране или физичке активности;
  • нагле промене расположења, раздражљивост, промене у понашању, повлачење у себе;
  • изливи беса или агресивности;
  • ноћне несанице;
  • енуреза;
  • муцање;
  • пад имунитета.

Оно што би могло да спада у изворе стреса за дете јесте промена дневног ритма, када се детету наметну организоване активности уместо дечјих игара, када се дете исфорсира и када му се наметну прекомерне обавезе у односу на његове тренутачне потенцијале, пасивно провођење времена као што је дуготрајно седење испред ТВ-а или компјутера, али исто тако и излагање детета тешким свакодневним ситуацијама у којима доминирају интензивна непријатна осећања, конфликтне и насилне ситуације итд.

Како деци можемо помоћи да превладају стрес?

Да бисмо смањили стрес за своје дете и себе важни су:

  • надгледање ~ увид у то како нам дете проводи дан;
  • јасне границе ~ начин на који дисциплинујемо дете треба да је у складу са узрасним потребама детета, а не последица савременог ужурбаног живота који нам намеће или превише пропустљиве или ригидне границе, а ни једне ни друге нису у служби дететовог правилног развоја;
  • време које посвећујемо детету/деци ~ најдрагоценији поклон за дете – активно проведено време са њим;
  • породични разговори ~ свакодневно разговарајте са својим дететом, више слушајте са пажњом дете, него што упућујете детету питања;
  • припрема ~ покушајте да предвидите потенцијалне стресне ситуације и дете припремите за њих. Радите на томе да дете схвати да је понекад бити тужан, љут, усамљен или уплашен нормално;
  • обезбеђивање услова ~ да деца могу спонтано исказати сва своја осећања кроз цртање, разговор или игру, дајте деци подршку да слободно испоље непријатности кроз које су прошли, а при томе их подстичите да наставе са уобичајеним активностима.

Важно је сетити се да је дете усмерено на своје родитеље и васпитаче и да ако одрасли имају јасне и адекватне стратегије за превазилажење стреса да ће то деци помоћи да науче како и сама да се успешно носе у стресним ситуацијама.

* преузето из презентације психолога Катарине Ђурић

Овај унос је објављен под Савети. Забележите сталну везу.